Velika droplja

Velika droplja

Velika droplja (lat. Otis tarda) je ptica iz porodice droplji i jedina vrsta roda Otis. To je najteža ptica letačica na svetu. Naseljava uglavnom stepske predele Evrope i Azije.

Opis

Mužjaci droplje su dugački 90-110 cm, sa rasponom krila od 2,1 do 2,5 m. Obično su teški 10-16 kg, mada je najveći zabeleženi primerak težio 21 kg. Odrasli mužjak ima smeđi gornji deo tela i beli donji deo, sa sivom glavom i vratom. Za vreme sezone parenja, mužjaci imaju dugačka tanka bela pera koja rastu na vratu, ispod korena kljuna. Ženke su manje od mužjaka za 30%.

Rasprostranjenje

Naseljava Evroaziju, od Pirinejskog poluostrva do Dalekog istoka. Procenjuje se da u svetu ima između 31.000 i 37.000 jedinki. U Evropi je najbrojnija u Španiji i Portugalu, ali je i karakteristična ptica Panonske nizije. Najviše ih je preostalo u Mađarskoj (nacionalni park Kiškunšag (Kiskunság)). U Srbiji se održala samo na severu Banata, u rezervatu Pašnjaci velike droplje, gde se moglo naći oko 30 jedinki. Prema najnovijem brojanju, jato droplji u rezervatu sastoji se od 18 jedinki i to je ujedno cela poznata populacija na teritoriji Srbije.

Status ugroženosti

Velika droplja je od strane Međunarodnog saveza za zaštitu prirode (International Union for Conservation of Nature) uvrštena u kategoriju Ranjiva (IUCN 3.1). Status Ranjiva (VU – Vulnerable) označava da će određena životinjska vrsta najverovatnije postati ugrožena, tj. Ugrožena (EN – Endangered, prema IUCN 3.1) ukoliko se ne poboljšaju okolnosti koje ugrožavaju njen opstanak i reprodukciju. Kategorija Ranjivosti određene biološke vrste uzrokovana je gubitkom ili uništavanjem njenog autohtonog staništa. Međunarodni savez za zaštitu prirode (IUCN) koristi nekoliko kriterijuma za svrstavanje određene biološke vrste u ovu kategoriju. U principu, može se reći da je određena vrsta Ranjiva (VU) ukoliko nije „kritično ugrožena“ ili Ugrožena (EN), ali se suočava sa visokim rizikom izumiranja u divljini, u budućem srednjoročnom periodu.

Detaljna stručna analiza uslova života i stanja populacije Velike droplje u Republici Srbiji obradjena je u autorskom eseju “Poslednja šansa za veliku stepsku lepoticu”, koji možete preuzeti klikom na ovaj link.